IZAĐITE MALO "NA VAZDUH"
Čovek mora da izađe iz kolektivnog okvira. Bar povremeno. U potpunosti i
ne može i ne treba. Ali, povremeno je ipak potrebno. U zagušljivu i
neprovetrenu svakidašnjicu treba uneti dašak svežeg vazduha.
Ako
mislite samo ono što drugi misle, osećate ono što drugi osećaju, radite i
želite isto što i kolektiv, zaboravićete da živite. Pretovariće vas sa
osećajem preterane krivice i odgovornosti, pa ćete imati potrebu da se
pravdate za svaki potez koji učinite. Ili, pak, ponašaćete se prema
drugima kao tiranin. Zahtevaćete od drugih da vam se pravdaju i da vam
polažu račune za sve i svašta. Ni jedno ni drugo nije dobro. Tako se
ubija sva lepota međuljudskih odnosa.
