do kraja

Ako ćeš da pokušaš idi do kraja inače nemoj ni počinjati.
Ako ćeš da pokušaš - idi do kraja,
to bi moglo da znači gubitak devojaka, žena, rođaka, poslova i možda tvoga razuma.
Idi do kraja.
Moglo bi značiti gladovati 3 ili 4 dana ili se smrznuti na klupi u parku.
Moglo bi značiti zatvor, moglo bi značiti ruganje, ismejavanje, izolaciju.
Izolacija je dar,
sve ostalo je proba tvoje izdržljivosti, koliko stvarno to želiš da to uradiš.
I uspećeš, uprkos odbijanju i najgorim izgledima
i biće bolje od svega što možeš da zamisliš.
Ako ćeš da pokušaš - idi do kraja.
Ne postoji nijedno osećanje kao to.
Bićeš sam sa bogovima
a noći će buktati u plamenu.
Uradi to, uradi to, uradi to. Uradi to.
Do kraja, do kraja.

-Čarls Bukovski

balkon

šake

Zamislite na trenutak da u svakom dlanu držite pregršt zamjeranja u obliku ljutnje, bijesa, osude, straha. Zamislite to kao neugodnu, tamnu, odbojnu masu. Kako ne biste izgubili taj dragocjen sadržaj, stisnite obje šake, najjače što možete - sve do granice bola, i obratite istovremeno pažnju dokle seže taj grč – do lakta, ramena ili čak dalje? Možete li duboko udahnuti punim plućima?

Potom otvorite šaku i zamislite kako sve to curi iz dlanova i pada na pod. Protresite prste, istegnite ih i opustite. Snažno protrljajte dlanove da odstranite i zadnje mrvice. Kako je sad? Kakav je osjećaj udahnuti punim plućima?