Sposobnost da budete sami je i sposobnost da volite. Možda vam se učini
to paradoksalno, ali to nije tako. To je egzistencijalna istina: Samo
oni Ijudi koji su sposobni da budu sami sa sobom, su sposobni da vole,
da daju, da proniknu u najdublje suštine druge osobe, bez posjedovanja
drugog, bez zavisnosti od drugih, ne pretvarajući druge u stvar, ne
padajući u zavisnost od drugih. Oni dopuštaju drugima apsolutnu slobodu,
jer znaju, da ako oni i odu, oni će takođe biti sretni kao i sada. Drugi ne mogu oduzeti njihovu sreću, jer im ona nije ni data od drugih.
Pa zašto oni žele da budu zajedno? To nije više potreba, to je luksuz.
Oni uživaju da daju. U njima je previše radosti da žele da je izliju na
nekog drugog. Oni znaju da sviraju, svojim životom kao solo
instrumentom. Solo flautista zna da uživa u zvuku flaute sam. A ako
sretne solo svirača table, oni će oba uživati u zajedništvu i stvaranju
harmonije između flaute i table.
- OSHO
