Šta su uvređenost, nezadovoljstvo i ozlojeđenost? To su zapravo primitivni pokušaji da se situacija kontroliše. Slaba osoba se vređa, a snažna dejstvuje. U suštini, srdžba je pokušaj da upravljamo drugim čovekom i da ga vaspitavamo.
Ukoliko imamo čak i najmanje iskustvo vaspitavanja, nećemo se ljutiti, a nakon neprijatnih situacija u nama se, kao posledica srdžbe, neće povećavati bol, već sredstva i metodi vaspitavanja. Svaka bolna situacija koja nam je pričinjavala muku i izazivala očaj, pretvoriće se u izazovan zadatak koji se može rešiti na razne načine. A ono što smo nekada doživljavali kao uvredu, koju nam je nanela druga osoba, pretvoriće se u radost stvaralaštva – jer posredstvom vaspitavanja, menjajući karakter drugog čoveka, oblikujemo novu ličnost. To je kao slikanje prilikom čega osećamo radost stvaralaštva, nastajanje novog sveta, oslobađanje energije koja nam pomaže da u duši osetimo ljubav. Srdžba predstavlja konflikt, ali kada budemo izgradili naviku da konflikt posmatramo kao mogućnost vaspitavanja druge osobe – tada ćemo, umesto mržnje i osude, početi da osećamo sreću stvaralaštva.
-Sergej Lazarev: Vaspitavanje roditelja (V deo)
