Od početka našeg čovečanstva računa se da je ukupno živelo oko trideset milijardi ljudi. Svi oni imali su biografije koje se mogu svesti na: rodio se, patio, bio srećan i umro. Varijante toga su umetnički i filozofski beznačajne. Iskustvo je pogrešno shvaćena budućnost. Niko ništa nije naučio ni iz istorijskih, ni iz ličnih pogrešaka, ako ih uopšte ima, jer priroda je savršena, ali je mi ne razumemo.
Umetnik je sredstvo ostvarenja svoje umetničke ideje. Ako fokusira sebe umesto svog dela umetnik izdaje ideju umetnosti. Prošlost ne postoji drugačije nego kao poredak fotona u memorijskim slikama. Svaka autobiografija (autofikcija) je lažni, imaginarni scenario lične prošlosti, koja ne samo da ne postoji, nego nikada nije ni postojala, iz jednostavnog razloga što je uvek sadašnji trenutak, stalno je sadašnjost.
U starosti, ljudi često mitologiziraju ulogu svoje ličnosti, jer se boje smrti i preterano rade, kada to više nikome, a posebno njima samima, nije potrebno. Očigledno mnogi ni karijeru, ni život ne umeju da završe na iskreno duhovan način – otmeno distancirani od bajki o sebi, svom detinjstvu i porodici, od izmišljenih patnji koje preuveličavaju, bezobzirno neosetljivi na mnogo veće patnje drugih ljudi.
Osnovna vibracija mnogih je nedostatak ljubavi za Boga i potpuno nerazumevanje suštine Bića.
- Velimir Abramović
